Манипулативна историја српске књижевности

“ Ја не смем вршити притисак на књижевна дела прошлости да ми говоре нешто што она нису говорила, нису могла говорити, како би се тај говор
уклопио у моју идеју о њима, потврдио моју тезу. То би било насиље над чињеницама. Ја као историчар не смем правити песме из средњовековних
прозних дела али морам показати да је поетско битна компонента те прозе и да је она у свом времену вршила функцију и поезије и прозе. Према писцима
морам се поставити тако да се они сами што више открију, да што више извучем из њих, а не да их силим да говоре оно што ја хоћу, што мени
одговара, што се уклапа у моју тезу“. (1)
Може ли се, донекле, узимајући у обзир изречене примедбе и имајући у виду стварну ситуацију, када је реч о целокупној српској књижевности – од
њених почетака до скоро краја ХХ века – говорити другачије до као о једној Великој магази, пуној ствари и инвентара, у којој постоје „магацинске књиге“?
Могло би. Није ли, при том, можда, претерано све досадашње покушаје писања  историје српске књижевности, па и Деретићев, сводити на „магацинску књигу“?
Нашој науци о књижевности и књижевности недостаје она и онаква историја књижевности која би била написана и прожета оним захтевима које је
већ испоставио 1938. године Владимир Вујић.(2)
Састављач антологије је, наравно, у друкчијој позицији од књижевног историчара. Састављач је у могућности да, поред осталога,
потпомогне рад књижевних историчара.
Да би се могла написати једна ваљанија историја националне књижевности, пре свега, њен писац не сме бити сапет никаквим предрасудама.
Никако идеолошким. Нити му може бити од користи мимикрија, тзв. позитивизам, објективизам.
Деретићева Историја је „намењена“ „лектири оних који књижевности прилазе с образовним циљевима, ученицима“, како сам вели, не онима „који желе
да постигну шире познавање наше књижевности“. Оваквом једном састављачу антологије, каква је ова, Деретићева књига је могла послужити колико за смех толико и за плач. „Послератна књижевност“ је у тој књизи у џепном издању од 400 стр. „представљена“ од 347. до 394. стр. То поглавље Деретић почиње познатим стилом Волта Дизнија (какав више одговара цртаним филмовима, а не професору који предаје књижевност на београдском универзитету) , дизнилендски: „Рат је завршен, револуција је победила. Читава књижевност била је заокупљена догађајима које је проживљавала земља. Они су постали не само њен предмет него и основно мерило њене вредности“ *(стр. 347). Није него!

Шта је са Растком Петровићем, или Милошем Црњанским у то време?Шта са Андрићем? Са Винавером? Са Исидором Секулић? Са Григоријем Божовићем?… Или са Светиславом Стефановићем?…

________
(1)  Ове речи је изрекао Јован Деретић, као неку врсту закључне речи у
разговору који је организовала редакција „Књижевних новина“ поводом изласка његове
књиге Историја српске књижевности ( у разговору су учествовали Ђорђије Вуковић,
Марија Митровић, Михајло Пантић, Јован Делић, Душан Иванић ; в. КН, бр. 678, 15.
децембар 1984, стр. 14 – 15).
Похвале Деретићевој Историји, у том уприличеном разговору, претегле су над
замеркама, које су изречене прилично суздржано, дискретно, увијено.
М. Пантић, на пример, рече да му је „тешко говорити о Деретићевој
ИСТОРИЈИ “ зато што “ професор Деретић много боље осавремењује историју него
што историзује савременост“, а мало даље : „Делимично под утицајем оне Елиотове
тезе да нова књижевна дела мењају представу о традицијским низовима, а будући
да читам уназад са жељом да кроз дела овог тренутка бар делимично видим дела
прошлости, могу рећи да између сегмента књиге која говори о нашој послератној
књижевности, и сегмента који српску књижевност заиста види и приказује као
целину, све негде тамо до 1941. године, постоји прилично велики јаз. Тачно је да
савремена књижевност, као што је већ неко рекао нема овде тзв. структурно
повлашћено место ; пре је реч о некој врсти ИНФОРМАТИВНОГ ДОДАТКА (сва
истицања су моја – М.Л.), но са тим се, поготово из позиције савремености, НЕ
МОЖЕМО ТАКО ЛАКО ПОМИРИТИ. Евидентно је да је Пекић један од највећих
романописаца које смо икада имали, но аналитичка енергија усмерена на његово
дело, па ако хоћете, и простор који му је посвећен, далеко су мањи но што је случај
са читавим низом „маргиналаца“ из претходних периода. Питања и недоумица
је безброј и тешко је претпоставити да се оне уопште, а некомоли у овако
ограниченом разговору могу решити.“
(2)  Према томе, може се говорити и о Деретићевој Историји… као о још једној
„Магацинској књизи“.
Деретићева Историја је тренутно једина на тржишту, нема других, на жалост.
У другом издању КРАТКЕ ИСТОРИЈЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ за ђаке и
наставнике Ј. Деретића (штампаном 1990. године у БИГЗ-у у 5000 пр.) пише у некој
врсти предговора, да је та књига „преглед настао (…) на основу шире засноване Историје
српске књижевности (1983), као њена сажета, џепна верзија. Прво издање , под називом
КРАТКА ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ, изишло је у „џепној књизи“ 1987.
Ово, друго издање, појављује се у новој серији „џепне књиге“, међу књигама намењеним
лектири оних који књижевности прилазе с образовним циљевима, ученицима,
студентима и онима који се самообразују. Сврха ове књиге је да пружи општи преглед,
информацију о томе каква је у којем времену била наша књижевност, како се мењала из
епохе у епоху, како су у њој стварана дела која и данас чине део лектире сваког нашег
образованог човека. Овакви прегледи омогућују да се основни увид у предмет стекне за
релативно кратко време. Онима који желе да постигну шире познавање наше
књижевности овај преглед може послужити као прелаз ка њеном опширнијем приказу у
првој верзији“ (стр. 8). (Редигујући овај увод, у време када је Деретић преминуо,
нисам пребрисао овај део, јер не сме бити заборављен фалсификаторски стил и
однос српских књижевних историчара, поготову оних огрезлих у близинама
цасртва Ћесаревог (почетком маја 2002.)….

______

ЛеЗ 0005112 

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s