Ознаке

СЕБИЧНИ МУЗЕЈ  АЗБУЧНИК трагедије људског постојања и утопија.Сфера мистике. – Трансфер из Складишта. Сектор 1 (поезија, 1900 – 2001)

Д

ПУНА ПРАЗНИНА

Нема га, истопио се као ледник,

            Прешао у маглу и безвремље,

            Председник, врховни заповедник

            Оружаних снага неба и земље,

            Оде, с ветрином која фијуче,

            Не кану, за њим, ни капља воска,

            Нестаде то чудо што ми је јуче,

            Гледало кроз мозак, и иза мозга,

            Тај лажни цар, теорема

            Криво постављена, та Голгота

            Смисла и истине – и кад га нема

            Опет је део мог живота!

_____________________________________

МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ (1937. – ). Песник који се огледао у готово свим облицима књижевног стваралаштва, преводилац. Централни део његовог стваралаштва чине поезија и поетска проза, есеји. Књиге поезије : Урођенички псалми (1957), Ноћно пролеће (1960), Баладе (1966), Гласови (1970), Чистине (1973), Грк у затвору ( 1975), Пут и сјај (1976),Зимовник (1979), Ране и нове песме ( 1979), Мишја рупа (1979), Вечити наилазак (1986), Чекајући да стане пљусак, Тачка отпора (1990)…  [Погледати ПРЕДГОВОР Љубомира Симовића (Свете травчице Милована Данојлића) у књ. М. Данојлић : ТАЧКА ОТПОРА, Београд, СКЗ, 1990, стр. VIII – XXXI]

Из богатог песничког опуса овог полиграфа изабрана је  песма Пуна празнина, довољна да репрезентује страву једног претежног раздобља српског друштвеног живота и књижевности…Данојлић је оцртао најпрозрачнији профил Вампира. Три последња стиха песме на најдиректнији начин изричу истина о страви постојања, о витализму и ревитализацији вампиризма…

Advertisements