Ознаке

СЕБИЧНИ МУЗЕЈ  АЗБУЧНИК трагедије људског постојања и утопија.Сфера мистике. – Трансфер из Складишта. Сектор 1 (поезија, 1900 – 2001)

Т

 

ДРУГА БИБЛИОТЕКА

 

Али оно што треба да буде језик тераше

међу слободним стаблима на дну језера сенке.

Вишње песме Јанга и Пастернака брујаху под водом

билост Граала међу знаковима „с ону страну стихова“.

Неморођена меланхолија звукова без светлости тражила је

смелије Подне над Парнасом и заборав судбе у недовршивом

храму чистог Поља. Оно што није речено никада не предстоји,

нити ће завести неодређен број појмова међу корице

једне једине књиге. Другачије памћење логоса водиће самотна

доб књижничара спуштајући на жало сланост последње речи битка.

 

СКРИВЕНИ ПЕСНИК

 

Напокон, тежаш сјају мога тајна пута. Искри се гној на

Челу нагог Бога. Над обзорјем њише се звезда и дуго се слама.

Тежак мирно спава и време носи, већ нестварна грано!

Време птица… Нејасније пева сад поет смрти, још скривеније.

У трен света зрака сунца клеца. Но ничуће, оно, не дани се,

Већ све полаганије у себи домишља се и мери земаљски. Ко одсутност

Да је свака несамерљива снагом могућности ; као да живот

Сачекује живот у дубини и оснажује га иним смртним.

Па креће се тајом у круг… у круг човек и његов друг

И Бог и растиње сновидно. А песма жарница небеска

Њиви се горе, збраја и тиште је мразне стазе море. О, да

Надсања само траву и краву малу и колевку свету и

Воћњак свепролећни. О, да надсања само… АлÄ песник , ено,

Доле где кÄо ратар трагом тужећÄ оскудне дане

Под јасиком тежа и у повест доходи вид.

* * *

Древно је скривање! Подобан заумљу, тад смелије зачиња живот

И расте бесаније у здвојност слика.

И као што веслач сабран даљином, слутећ надолазеће,

У виру речном пронађе пут, тако и онај што светлости отет

Пева у тами, одважен, најјасније види склањајуће.

Тамо невидљива! Тек то испочетка спознати треба.

Оћутати мирис хризантема испод снега и над речју

Нагнут угледати битку сна. Најсмелије, тад најсмелијем, враћа се

Светлост оцртавајући упитно откровење. Волети, шта? Земљу,

Птицу, благост, ничуће? Ко чува нас и зашто?

Блажено буди тад

Искуство и пред питањем још не сачињај о т в о р е н о. Збаци

Изазов и погледај јасније биљку под угаром. Још снег је и

Рана се зима над пољем вије. Далеко, и тамо где нас није и тамо

Где хоћемо бити. Бивај, алÄ чувај нејасније!

 

ПАСТЕРНАК У БЕРЛИНУ

 

Могу се сећати својих бреза са ивице шуме

у Спаском! „одломке, речи што роморе – где то чух,

лане у време ово?“ – Не, то трамвај кида шинама скуте.

Јануар плете седе нити. Певуши песму о цару Никити.

На Потсдаму хиљаде светиљки. Тамо – „свећа горела“.

Према северу сестрицу повести одвући.

Понети Брехта за Кремљ тихи с котарицом пролећа и

Розом Луксембург – преко баријера – у Переделкино стићи.

Берлин већи и већи од самог гвозденог Не,

Берлин, све самљи – клоака без бреза.

___________________________________________

БОШКО  ТОМАШЕВИЋ (1947. – ) . Песник, есејист, критичар. Професор уни верзитета…  Књиге поезије : Картезијански пролаз (1988), Чувар времена (1990) , Целан – Etudex и дуге песме (1991) ………»Плодови похода : конквистадор» (2008)… (…. )    Овде су уврштене песме прелиминарно објављене у  КР, 312 / 1987, и Летопису МС , април 1978. Додата је накнадно песма објављена 27. маја 2000. године у „Политици“.

Advertisements