Ознаке

    СЕБИЧНИ МУЗЕЈ  АЗБУЧНИК трагедије људског постојања и утопија.Сфера мистике. – Трансфер из Складишта. Сектор 1 (поезија, 1900 – 2001)

Ч

                       

 

        ВЕКОВИ – ХАРМОНИЈА

 

 

 

Са сталним местом боравка

На доживотној робији

Нек живи вечна варка

Да смо већи, слободнији.

Живимо док се легије

Мудраца ките добротом

Да се обузда, убије

Љубав, страст за лепотом.

Кроз ново Јеванђеље,

Именик телефонски

Вапе вечите жеље

Низ систем електронски.

У ропцу самртника

Читаће осуђеник

Крваву новинску хронику

Наш црни молитвеник.

Ко миг из васионе

Над бескрајним животом

Прошле су лирске сезоне

Сусрета са лепотом.

Малокрвне и јадне

Живе истине, штуре –

Ко провалије гладне

Зјапе уста цезуре.

Као ђубришта пуна

Помија, отпадака

Душе нам смрде, труну

Од масних утисака.

На вечној бувљој пијаци

Изложби светске беде,

Примају добри пајаци

Награде, поразе, увреде.

А правда историјска

Нек увек лаје светом,

Нек свака душа лирска

Буде нечије псето.

У сјају рајске панике

У хармонији раја

Нек душа од лажног сјаја

Умеси лирске слике.

Кроз свакодневницу пакла

Кроз ватру паклених хроника

Нек душу нашу развуку

Векови – хармоника.

Као у срећи ратној

Музика разарања –

У инспирацији златној

Ужас је душа стварања.

               ШКОЛА ЗА ГЊИДЕ

 

     ( 8. лекција)

 

                  Посвећено ДРАПУ

Што ваш не иде на богатог,

Питао учитељ ђака,

Зашто је увек шаље Бог

На пуког сиромаха?

Када је кожа сиромаха

Спарушена и сува,

И када богат крви има

За тма ваши и бува?

И још је кожа сиромаха

Тврда ко борова кора,

А вена плитка, слаба, млака,

Крв опора и спора?

Подиже главу мала гњида,

Са пуно поуздања,

Паметна мада кратковида,

Од зрна маковог мања.

Школа за гњиде вечно нас плаши

Учитељу живота,

Тамо почиње живот за ваши

Где престаје лепота!

Истина да су богаташка

Одела мека и скупа,

Како да у њих доспе вашка

Кад су сасвим без рупа?!

Многе су лоше ученице

Пода нашег подлегле,

Низ шавове, низ ногавице,

Од богаташке пегле.

Богаташке су пуне вене

То и најглупља знаде,

Али су вене добро скривене

Салом, смрадом  помаде!

И многе вашје претходнице

Скапале су без јела,

Јер та господа немилице

Пресвлачи веш, одела!

Тамо где базди, тамо где смрди

На страшну сувопарност

Библија вашја вечно тврди :

За ваш мирише стварност!

Сиромашни су наша блага

И земља обећана

У беди лежи вашја снага

Насушна наша храна!

Ко кроз пустињу кроз чистоћу

Пут никуда не иде

Већ само у глад и самоћу,

Сестрице моје гњиде!

Добро је за нас краљице зала!

За нас је смрт  – чистота!

Лишена беде вашка је мала,

Недостојна живота!

Затим закључи будућа вашка

Искуство нашег је рода

Да је крв сваког сиромашка

Здрава ко извор- вода!

И ко год бар мало завири

У историјску грађу

Види наше се царство шири

Под руку с грозном глађу!

Па мале гњиде запеваше,

Понављајући слепо _

–  Тамо је прави живот за вашке

Где престаје све лепо!

______________________________________

ПРЕДРАГ ЧУДИЋ (1943. –  ) . Песник, прозни писац, преводилац. Књиге поезије : После драме (1970), Општа болница (1973), Друг ђаво (1979), Наша песма (1990), Општа болница и друге песме (1990), Песме и приче ( 1993)…. Овде су уврштене Чудићеве песме прелиминарно објављене у КР, 35 / 1975, и 49 / 1976. [ Видети више: http://www.e-novine.com/intervju/intervju-kultura/30260-Svedok-propadanja.html  , kao и:  http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=6238  ]

Advertisements