Radivoj ŠAJTINAC ZAKON O PREKIDAČU


Radivoj ŠAJTINAC
ZAKON O PREKIDAČU

Ne, tako se više ništa ne  gasi,
ni svetlo, ni vatra, ni automobil
ni volja, ni strast, ni preplašeni vilin konjic
ni  posle  promašenog penala
navijačko srce
svet se menja,
divlja i divlja neizvesni napredak
te stvari višu nisu na dohvat ruke
niti su oko tebe, niti u visini očiju
niti na ustaljenim mestima gde dosad behu
čak i  kad sve je konačno jasno
kad je  sunčano ili kad je oblačno
kad se budi, kad zaspiva,
tiho-glasno, toplo –hladno
nije to tako prosto kako nam se dosad činilo
otkud je to za tebe,
tako mamurnog, prozeblog, nezasićenog,
bolesnog i još mrzovoljnog
baš ti ćeš ko hromi baletan, s tanjirom punim
barenih pilećih  ostataka u jednoj i golim vazduhom
za pridržavanje u drugoj ruci,
ko hroma drška dvorišnog univerzuma
klecajuća na putu ka klozetu i štenari
ti bi  da odlučuješ o Prvom i Poslednjem
o silama,okolnostima,rasporedima
ti  koji i sada misliš da je apokalipsa
mesarnica iza ugla,da je mimezis nešto
što  te  čeka nakon psorijaze
ali, za sad,samo da  je preći dvorište,
okrepiti pilećeg  Prometeja,ostati nekako
na nogama,preskočiti veliku lokvu pomija
i tamo, na drugoj obali mirno primiti saopštenje
da sistem funkcioniše na sasvim drugačiji način
da između tebe i svega,ikoga i ničega
pa i raspeća i kioska spore hrane
sad su vidljivo neopisivi posrednici
kao pod pazuhom resursi
uzalud sav trud oko ličnih podataka,
namerno ili slučajno
tako se više ne gasi,tako se više ne pali,
niti otvara,niti zatvara
ni čestica,ni mraz.
Ni ventilacija, ni mlaz.
KAD JEDNOM BUDEM STARIJI
A  zadesim se,dokono i provokativno
Pred ogledalom,najlepšim mestom
za mumlanje i cupkanje
Odmah ću otrkriti taj odojčeta sjaj
U oku kad mu vreme podrugljivo odslikuje
I prijaviti se onima koji leče predsmrtni svrab
Lepu ljupku ozarenost besmrtnošču
S mirisom cimeta iz malog džepa
Onog
u kom je i sat što poslušno otkucava,
Seli vreme u mošnice i zglobove,
Mislima beli počasna konačišta,
Glača leđa od kamene mahovine,prste od voska
Providno i laghko,
Krilce mokraćno
Pod oblakom,  sedefasto zelenim ispljuvkom
Kog uzalud smatram da nije odozgo već čista
Tuđa taština, zavist baš u ovoj sobi s ogledalima
Kad jednom budem stariji KJBS
I stignem na vreme u čekaonicu,
Na tender, na konkurs, u pisoar, u portu
I zakašljem se od prvog anđela koji mi prdne ispred nosa
Neću se naivan predati ni rođenim rukama
Sve leteći  za prašinom,sirenama, bonovima,
Kefirom i rasprodajom
Imaću svoje vatirano sedište tamo pred ikonostasom
Dobro će me čuti crvi dok hrčem
Poruku moju
Preneti  Fondu,Komisiji, dežurnima i živopisu
I ,naravno, ispljuvati u obični maramicu refren
O mugućim misijama, ,kletvama i amanetima
Pa kako im   bilo,deco draga, teško vama bez mene
Još  lasno i svojevoljno
Ako.
ko vas stvori Za mnom
Ko da ste išta mogli i pre i posle
Dok vas ljubav moja nije opaučila,
Namrčila,pridavila i  odobličila
Ko mrkve,.peršun.cvekle i zelen paradajze
U  sirćetnonebesnom pacu.
Istoriju.samo  NJU  i njene mehure da osluškujete
Dok rezi i zri doba koje vas se ni ne tiče
A,KJBS, ja  ću vam proreći  kako ni glavu
Ne treba s ruba kace ko ni s panja  micati
Ako nema mrkoglasnog,suvousnog,krezubog
Pevača ,svedoka,
Ja sam  to.vazda,  znao podesiti
Sve to meni pod  kožom ,ko pumpica pod košuljom
Beše u svakom trenutku .
E ,se latim sebe ko Epohe
Učinim spasenje,mrdnem,prdnem tek da gore
Kom sazveždu javnem neku
I dalje
Lako  vama sadašnjima jeste.
Vi sitne i lagodne, neprimetne, skrivećke
Merače i vremena i tegoba,glasova i poruka nosite
Svetle vam glavice i  paperjaste  stvarčice
Čak i pretećom doživotno- sezonskom znatiželjom
Hitate  za svetlom i srećom, jelom i jebom
Mislite,pišete, sročujete.uslikavate
Dela tvorite i pomičete ovu sobu s ogledalima unazad
uvijate u maglu duvare,
Nama koji smo u džepovima nosili tornjeve i zvonike
Pamtili krupna pakovanja i duboke temeljnice
Odani vernim poslušnostima,otvorenih ustiju pred
Strašnim sudom i naorom
I sve nas vi usitnili ko te spravice
Zasladili bi zaborav,podmladili i nečast i apatiju
Ali ja KJBS
Sačuvaću te olovne stope domazluka,
Rodne kuke i  priče pripadače,navike s gredica
Taman da vam je tavanica  glatka ko krov
Kosturnice s ove strane
Ovako uspravljen,ko ogledalo
Pred kojim se
Bištim i ništim.ž,još mlad i kolebljiv,
S izraslinom tamo gde joj mesto nije, kateterom
Između srca i teških zvona.
Zaspalom tabletom pod jezikom,bezimenom jadnicom
Sitnom spasiteljkom
Koja bi  da mi ne da
Da sročim nezasluženu  ništoliku tegobu
Kojom pretim iz bezglava malaksanja
Tako vičan, tako večan  Svetu i Vremenu
KJBS
Zaludan sav je plesnavi naum
I  to će,mimo pravde lične
Biti Posle
a ne kad mu vreme jeste
reci,bljesni
verno moje ogledalo
Nije Svet sva zbilja ni sva zbilja Svet
Moglo se,moglo i mimo
Niko nikom da ne ništi ništa
A mi bratski sami i jedini,nikad bliži i jediniji
Ni disanju da te ne nauči  tuđe Ništa
A lik da nam bude baš takav
Da nam ogledala i nisu potrebna
sem kad kraj nepoznatog zastanemo
a to i nije ni ga gledanje ni za  slušanje
sami da se zaskočimo i oplodimo
sve nalik do nalika da oslepi i  Bog
koliko  smo složni u Zbilji i Pojavi
pesmi i trpezi,stadionu i Akademiji,
hramu i vašaru,genu i bajtu
sahranama i svatovima
a da to nikakvom Svetu ne dugujemo
nego Svet nama
i da mu je ,alal ,oprošteno
ko i vama što  bi da mislite,patite,radite i jebete
prijavljujete i objavljujete
a nas koji smo se svega toga,navek zasitili, ništa da ne zapitate
našto vama, deco, iskušenja
gorka prava i otrovna čežnje
kad pored nas i ogledala  i vaskolike Jasnoće
mileće,mrmljajuće ,pevajuće
Kad jednom budem stariji  KJBS
Bome i nezdrav jer grdno će se Spolja
Sručiti tako što ga kraj sebe videti  neću
Izdaće me sušto špiglo,živino mleko majčinsko
Ognjište očevo i krv dedova,
I pred   raspetu ovu porodičnu ledenicu
Studeni pokrov,naopako okrenut
Da me iz videla i zbitija skloni
Poslednji ću zakon učiti
Sam samcijat
Nečujan,nevidljiv ,neupisan
Veliki Bečkerek
Miholjdan  2012
*
Kome nego ZAVETINI odgovor na“ poemcinu“ izvesnog M. B.  prozetoj  na   na 6 strana kulturnog dodatka
POLITIKE,uradite sta god hocete ,posle citanja
pozdrav r s

LIČNI  OGLAS

Ja,grešni i uporno preživeli,pesnik srbski i banatski
 Radivoj Živojina  Šajtinac
Oglašavam darovnu deobu radosti i ozarenja svojego
Zarad retkoga i  izuzetnoga umiljenija
Jubileja,TRISTOTE ANTOLOGIJE srbskoga pesništva koja me je
Ovih dana
Gospodu    i   Zdanjima. hvala,mimoišla i vratila u
Miran sud večne  istine
Pisanje je lični i samo lični usud
A ako je jubilej nek bude podeljen s onima
koji će to razumeti
 
Oglasih i spasoh dusu svoju,pozdrav,dragi Lukici
ovakvim  sudbinama vicni,
radujmo se
preosetljivi r s
*14. oktobar 2012
   _____________________________   RADIVOJ    ŠAJTINAC      Rođen  1949 godine u  Zrenjaninu

Piše poeziju, prozu, književnu i likovnu  kritiku,bavi se i  dramaturgijom i prevodom s ruskog i engleskog jezika.

Knjige pesama:
Oružje ljudski ranjeno,Ulaznica, Zrenjanin  1970
Šumi se vraćaju pragovi   Centar za kulturu,Zrenjanin 1974
Darovno putovanje  Matica  srpska, Novi  Sad  1978
Panglosov  izveštaj Prosveta  Beograd 1982
Suze u lunaparku ,Bratstvo-jedinstvo-(Svetovi ) Novi  Sad 1987
Očenaš na Tajms-skveru    Četrvrti talas(V. Despotov) Novi  Sad 1991

                                   Olovni  dolov,Gradska bublioteka   Zrenjanin 1995
Led i mleko,  Narodna knjiga  Beograd 2003
Nagrada  Knjiga godine  DKV
Psi versa .Narodna knjiga Beograd  2005
Kanjiška monotipija.dvojezično  na srpskom i mađarskom Kanjiža 2007
Stara kantina, Adresa, Novi Sad,2011
Severni izgovor, Povelja,Kraljevo 2011

ЛеЗ 0005113 

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s