Писмо Р. Перићу и Поговор

Стара кућа у Голубцу прекопута месне цркве (5. јул 2012. Снимак Иван Лукић)

Стара кућа у Голубцу прекопута месне цркве (5. јул 2012. Снимак Иван Лукић)

2. РАШИ ПЕРИЋУ

Драги Рашо,
увек сам био далеко од шићарџијске политике. Не интересује ме чак ни питање хлеба насушног. Истражујем праву поезију и сигуран сам да се за то имало „рашта родити“. Знам да и ти исто мислиш, пријатељу, и драго ми је то. Све учинити за поезију! […]
А сада и лепе вести: 90% је већ сигурно да Стишка група добија свој часопис. И то – (!) – да му ја будем главни уредник. Излазио би, бар у прво време, четири пута годишње и био би формата као „Поља“ са 32 странице. Замислио сам га дивно. Тебе, наравно, планирам за редакцијски савет – сигуран сам да нећеш одбити. У вези   са тим часописом морао сам учинити неке уступке „Расковнику“. Знам ја ту твој став и мој је њему идентичан али је постојала опасност да се часопис „Стиг“ протумачи као некакав утук „Расковнику“ а то би могло бити трагично. Стога сам, на њиховоа кукање пристао да објавим своје стихове у њиховом летњем броју. То ће одбацити сваку сумњу. Уствари „Расковник“ је од замишљеног „Стига“ неупоредиво приземнији. Ја ћу да направим авангардни часопис. Умем то. Очекујем пуну сарадњу од „Пољаша“ али не знам да ли ћемо моћи у први мах да хонораришемо. Када изиђу два-три броја ударићемо на републичке фондове. Већ сам сигуран да ће то и успети. Овоме ће много допринети и приказ „Предела“ који ће изићи 8. VIII у Нину из пера Макса Еренрајха (К. Остојића). Како сам обавештен одушевљен је нашом књигом. Макар то био и мали чланчић велика је то ствар за апсолутну афирмацију Групе Дакле, купи Нин.
Замолио бих те ово: требало је да у јунском броју Летописа изиђу моје песме. Нисам га добио па, ако је изишао, купи ми један примерак и пошаљи. Такође пиши кад би било згодно да те посетим. Воли те
Срба
Црљенац. 7. август 1970.

 

Голубац, Стари град, тврђава; поглед кроз једну од осматрачница у пристаништу (снимак Иван Лукић. 5. јул 2013.)

Голубац, Стари град, тврђава; поглед кроз једну од осматрачница у пристаништу (снимак Иван Лукић. 5. јул 2013.)

*
СПОМЕН-КЊИГА
Из духовног сродства са Србољубом Митићем и трајног дубоког поштовања његове поезије почео сам, поводом петнаестогодишњице његове смрти, рад на овој Споменици. И одмах су искрсла и наметнула се два питања: Да ли је рано за њу (Није, јер је од песника за песника!) и како је сачинити – само од песама које Митића чине препознатљивим, или – дати општу био-библиографску слику аутора?
Ово друго учинило ми се прихватљивијим и за ову спомен-књигу битнијим, те стога је пред нама овакав мозаички распоред поетских и прозних текстова и ликовних прилога (вињета) са логичним следом.
Избор песама учинио сам из Митићевих до сада, за живота или посмртно, објављених збирки, а неке песме пренео сам из још необјављених рукописа које ми је на увид дао песников син.
Песме за мајку (две) до сада неправедно скрајнуте преузео сам (прву: Још нисмо пронашли чудесни предео) из „Браничева“, (св. 6, новембар-децембар 1962.) и (другу: Син Тугосав) из зборника „Предели поезије стишких песника“ (Пожаревац 1970), а циклус Косовски круг из „Расковника“ (1. април 1972.). Ради бољег увида у овај циклус овде су предочене две верзије: лево – класична форма слободног стиха и десно: обликовани субјект песме, дакле, симболично-метафорична фигура.
А ту је и Митићева родољубива поезија, мало позната, изузев Паншелеја у бојану Душановом. Србија је овде у новијој верзији.
Читајући љубавну поезију овога песника био сам у великој недоумици: треба ли је објавити или не? И учинило ми се, да је из моралних разлога још рано за то, али да је не треба сасвим заобићи, већ је бар огласити са пет песама, оних не посвећених. То сам и учинио.
Свакако да уз ову поезију следе и критички текстови и то они од најеминентнијих имена и најбољих тумача поезије овог песника, и ево: Драгиша Витошевић даје општи приказ Србине поезије, а Дамњан Антонијевић се понајвише бави Петим јахачем, и његову вредност акцентује. Владета Јеротић вреднује Стилите и Нове кључеве, и то врло афирмативно. А Срба Игњатовић говори о новој фантастици у Санописима из луде куће.
Проза Србољуба Митића ће се ускоро појавити у издању Културно-просветног центра и Народне библиотеке „Ђура Јакшић“ из Петровца на Млави с насловом „Јака крв“. Из тога рукописа позајмио сам три приче, и то оне које су по мом осећању најлирскије и најближе раном песничком опусу овог песника из Стига.
Уз ову прозу стоји и један запис, близак репортажи, с именом Кућа у Његошевој осам који говори о редакцији „Браничева“ и његовом вредном дугогодишњем уреднику Војиславу Живковићу. Одмах уз њега је и песма о Федрасу као допунн слике  о културно-књижевним збивањима на овим просторима у којима је и Срба активан и значајан делатник, вредан пажње, и као покретач и као реализатор многих лепих и корисних идеја.
То казују и ових предочених пет писама, која. оглашавају излазак Предела поезије стишких песника и појаву Сшишке песничке груие и часописа за књижевност, уметност и културу „Стиг“, који ево доживе и јубиларни стоти број.
Понајвише ова писма казују о трајању Србе Митића и настајању и расту његовог песничког дела, које је све видније и незаобилазније, и које добија све лепше место у српској књижевности.

Петровац на Млави 20. август 2008.

Голубац, тврђава (Бела Тукадруз, 5. јул 2013. Снимак Иван Лукић. Фотографија се не може преузимати без дозволе!)

Голубац, тврђава (Бела Тукадруз, 5. јул 2013. Снимак Иван Лукић. Фотографија се не може преузимати без дозволе!)

__________ НАПОМЕНА уредника. Писмо Србе Митића Раши Перићу преузето је из „Споменице Србољуба Митића“ (2008, Мало Црниће, стр. 130; писмо није донето у целини, као факсимил.  Текст  „СПОМЕН-КЊИГА“ је, такође, преузет, из истог сепарата (стр. 150-151). – Добро је да се ова књига, макар и као сепарат, појавила (поводом обележавања петнаестогодишњице смрти С. Митића) јер многи песници одлазе, без ове врсте сећања, пијетета). Од ове књиге не може бити штете, неке веће штете мислим. Књигу је приредио, Митићев пријатељ, што је видљиво (и из „Разговора са песником “ К. Илића, али и из писма Митићевог Перићу. Било би добро да су сва та  писма штапана  као факсимил, из више разлога. Перић је имао и доста среће у избору песама. Што се тиче избора критичких текстова о С. Митићу, уопште вредноавња, ту овај сепарат „храмље“, што мени није необично. Антологичари и приређивачи имају обавезу да буду коректни, што је у нашој култури и књижевности, реткост. Заправо, понекад се дешавају незамисливе ствари (једна од њих се догодила и када је, у оквиру књиге „Лична карта“ Србољуба Митића прештампана у целини књига С. Ристића, невелика обимом, у којој је штампан  и мој обимнији есеј о пок. С. Митићу – више од половине те књижице заузима тај мој текст, настао уз, да подсетим, рад на антологији „Несебичан музеј“, у којој се Митић „одржао“, узгред буди речено,  и у последњем, т. 8. пожаревачком издању) – незамисливе ствари – какве чине уредници-гусари, јер ја бољи израз не знам. А то је да прештампавају текстове живих аутора без дозволе, што је пок. Крсмановић учинио; и никад се није јавно извинио. Елем … према свецу и тропар, што би рекао наш прости народ… Друга ствар, сваки онај приређивач који се бави пијететом и игноранцијом, некако истовремено, нек поразмисли шта ради, ако мисли и жели да његов рад треба да пређе атар општине у којој живи… Узгред, јуче сам сасвим случајно, сређујући заједничку породичну библиотеку у Мишљеновцу, открио ову Споменицу. Боље дасе појавила, понављам, па и оваква каква је, него да се ћутало. Већ је 20-та година како је отишао Митић; и већ је време да се критички пише о овом песнику. Ето, та писма која је написао својом руком Приређивачу, или оно што је изговорио у разговору са К. Илићем, па и оно што је остало необјављено, или затурено – све то може бити грађа, за једну објективнију слику о овом песнику… (5. јул 2013)  О српским песницима, иначе, мало има монографских публикација (не рачунам  наравно разне памфлете у хвалидбеном клишеу,не)…

 

Раша Перић

ЛеЗ 0005117

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s