ЦРНИ / Ђорђе Николић

Мајка ме у црнини роди,
У црнини пови
И у црнини задоји.

У жалости за Миодрагом,
Црним,
Старијим братом мога оца,
Својим девером,
Кога је братом звала.

Говорили су о Црном:
Ни горостаснијег,
Ни честитијег,
Ни храбријег,
Ни оданијег,
Ни постојанијег
Краљевског гардисте
Са Опленца.

И стамен,
И неустрашив,
И правдољубив,
И сажаљив,
И милосрдан,

И Богобојажљив,
И Богољубив.

Био је најорашкији међу Орашанима,
Како нас зову у Шумадији,
По пореклу наших предака Пејовића
Из села Ораха у Црној Гори,
Одакле нас доведе
Чукундеда мога оца,
Никола,
Почетком деветнаесте стотине,
Па му његов син,
А мој чукундед Андреја,
Заблагодари
Светоникољским,
Мирликијским заветом,
И презименом Николић.

У рату војева
За Крст Часни
И Отачаство.

У немачком
Заробљеништву
Дочека ослобођење.

Заробљеници
Понадано певају
О слободи.
У Отаџбини,
Намештени победници
Наставише свој рат
Против својих.

Заробљенике, који преживеше
И вратише се кући,
Чекале су Удбине црне тројке
Црних ноћи
И црних дана,
Црних зора
И црних свитања.

Побеђен је и камен
На који победници
Нису крочили.

Наша слобода је била
Заточенија
Од свих слобода
У историји слободних.

Нова правда имала је
Четворе очи;
Уходљиве,
Многоумноживе.

Уши микрофона
Хватале су и зуј стенице.
У сваком џепу по једно ухо,
Нарочито у оним напрсним џеповима
Униформи,
Са закопчаним преклопом.

Више ушију него џепова.

Да ничија ни сенка
Не промакне.

И сенка се чује.

Разгласна станица
Дезинформација.

Блатити,
Блатити,
Блатити.

Све док му се кости
С глином не спеку.

Ново доба,
Нове судије,
Нова суданија
Без заклетве,
Нове пресуде
Без оптужби,
Без часног суда и сведока.

Преки судови су постали
Врховни.
Преки је значило –
Брзо и једноставно.
Без судског процеса.

Само је Ђенералу монтирано
Петонедељно суђење,
А знало се још пре хапшења,
Ако га неко буде издао,
Каква ће пресуда бити.

У једној
Непостојећој пресуди
Преког суда,
Исписаше име
Црног
Из ступца живих
И унеше у стубац мртвих,
На својим безбројним
Црним списковима.

На њима смо,
Онакви какви смо одвајкада били
И какви јесмо,
Увек били бројнији.

Избегнути су
Голи отоци,
Забеле,
Митровице,
Општинске апсане,
Црне јаме…

Географија заточеништва
Замењена је географијом смрти
И проширена на сваку стопу
Ослобођене,
Па утамничене Србије.

Смрт решава све проблеме;
Нема човека, нема проблема,
Говорио је маршалов идејни отац,
Сурови Грузин,
Творац непребројних
Совјетских Архипелага Гулага,
Тамничар руског народа,
Руског духа и вере.

Премного вас је остало у животу,
Али још имамо времена
Да ту грешку исправимо,
Говорио је сурови ужички комесар,
Начелник Озне,
Ненадмашни сејач смрти,
Жетелац невиних српских глава.

Оствариле су се пророчанске речи
Заточеног песника
Светислава Стефановића:
Нико од нас не зна
Како ће завршити,
Којима је свом утамнитељу,
Ужичком одроду,
Мирно одговорио на претњу
 …како ће гадно проћи…
Стрељан је Стефановић,
Али је остала његова реч Правде,
А Правда и даље чека.

И сам син свих народа говорио је да
Србија нема чему да се нада,
За њу неће бити милости,
А касније предлагао
Да се дигну руке од масовног
Убијања у земљи Србиновој,
Јер, нико се више не боји смртне казне.

(Џелату се име не помиње.
Џелату је име у занату.)

Свако место у Србији имало је
Своје црне тројке.

У Отаџбини, поробљеној ослобођењем,
Није било слободе ни сигурности за Црног.

На прагу и огњишту,
Ни у рођеној кући,
За њега није било места.

По повратку из логора,
Рекао је једном свом Орашанину,
Отпаднику од богочестивог рода и имена
И крсне славе Светог Архангела Михаила:

Да сам знао како ћете
Зверски да се понашате према народу
И да радите ово шшо радите,
Никада се из заробљенитва
Не бих кући вратио.
 
Ускоро затим,
У сокаку Орашких у родном му Јеленцу,
Једне тамне ноћи,
Тамних поратних година,
Тамне, заточене, слободе,
Дочекале су Црног
Мотке, тојаге и метална штангла,
Другова нове власти,
Класних непријатеља,
Његових комшија,
Који га, пред дворишном капијом –
Оставише за мртвог.

Земљи близу, земљи се не даде.

Црни се није дао смрти.

На њега није смела једна тројка;

Али сачекале су га две:

Двојица Николића,
Проклетог крштеног имена,
Пред Богом једине назначице,
Срамни потомци часних Орашана,
Крвних сродника Црног,
Сроднијих с Партијом
Него с братом –
Чувала су стражу.

Четворица тукла.

И четворици се Црни,
Голорук,
Одупре и преживе.

Смрт само једном долази.
Једанпут ће засигурно доћи.

Смрт у рукама смртоносаца,
Најупорније чека
И никад не закасни.

Партија је имала стрпљења
И кадрова.

Комесари и тројке
Бринули су о томе
Да у бескласном друштву
Партијску правду
Добију сви по партијској правди.

Партија те тужи,
Партија ти суди.
 
Двадесет другог новембра
Четрдесет осме,
Удесише комесари,
Овога пута успешно,
Да усред бела дана
На једној сивој београдској улици,
Удари камион у дрво.

Остао је само црн траг
Гума израђених негде под Уралом.

Дрво,
Као преко нишана,
Паде на своју мету.

На Црног.

Онај од поверења,
Који доведе Црног
До кобног стабла дрвореда,
Оста на лицу места – неповређен.

На брзину га
Уклонише с места несреће.

Ко је крив што се Црном
Не даде да преживи.

Сам је крив.

Што је се враћао кући из заробљеништва,
Кад није морао.

Хтео је у ослобођену Отаџбину,
А могао је, попут многих Срба,
Немачких заробљеника – у Америку;
…код ујака.

И Вождова је пала под дрветом.

Мртвог га однеше са тротоара
Попрсканог
Голготским капима.

Пао је дуб,
Пао је Црни.

Пао је
Радовањски –
На веру.

Кад га није однео рат,
Однеће га камион,
Са заставом Ослободилаца,
У вечиту слободу.

Завијори још један
Црн барјак
На Опленцу,
Усудним украсом –
Црним у црно
Уцрнокрашене Србије.

Као и црним марамама
Српкиња
Мајки, кћери,
Снаха и сестара.

Старица,
Што још ни ону црнину,
Из Балканских
И Првог рата,
Нису скинуле.

За онима тек замомченим,
Тек стасалим за женидбу,
Нерегрутованим,
Школарцима
И сељацима,
Чији је први излазак из села
Био последњи,
Послатим да као
Ђурђевдански јагањци
Буду поклани
На питомим сремским пољима.

У Срба је црно песма,
Плач успаванка,
Кукњава напевање,
Запомагање арија.

Кад срце пуца –
Растављање од живота.

Господ ни кукавицу није
У црно оденуо,
А она вазда црно пева
И веселија је од сваке Српкиње.

И прво рођење
У нашој фамилији,
После смрти Црног,
Беше радосно –

У црнини.

Баба Невена,
До судњег дана ојађена,
До века у жалости и црнини,
У молитви Богородици Утешитељки,
Мајци Превечног Младенца,
Црна и кукавна,
Црно забрађена,
На црнину осуђена,
И промени светом;
У црнину окованој,
Црнини за века преданој,
Тек јој смрт црнину раскова
И у црнину снова
У мртвено црно-одену.

И Црном,
Свом првенцу,
У црном оде
Из црног живота,
Црна срца,
А ничије срце не поцрни
И не препукне
Као мајчино,

Кад је мени била осамнаеста.

На Светог Антонија Великог,
ЗО. 1. 2О11.

_____________________  Белешка састављача

Ђорђе Николић рођен је на празник Светог Јефрема Сирина, 1949- године у шумадијском селу Рабровцу покрај Опленца, од оца Милуна и мајке Надежде Наде. Крштен је у сеоском храму Светих апостола Петра и Павла.
Потиче из дома Епископа Дионисија, у чијој кући се родио.
Почетком седамдесетих година је напустио Србију као политички емигрант и настанио се у Америци.
После стицања магистеријума, завршио је докторске студије славистике на Нортвестерн универзитету (Northwerstern University) и наставио да ради на докторској дисертацији о српској емигрантској поезији.
Први књижевни рад, Николићу као гимназијалцу, објављен је у београдском листу Сусрет 1966. године.
Књиге:
Николић је објавио ове књига песама, од којих прве четири у егзилу:
Тhere Slavic Poets  (Три словенска песника), библиофилско издање на енглеском језику, са изгнаним
руским нобеловцем Јосифом Бродским и пољским изгнаником Тимотеушем Карповичем, Чикаго,
1975.
По старим рељефима, библиофилско издање издавачке куће Garamond! Драгана Р. Аћимовића,
емигрантског издавача Милоша Црњанског, Јоханесбург, Јужна Африка, 1975.
Грмови, траве, библиофилско издање, Чикаго, 1978.
Кеу tо Dreams According (Кључар по Ђорђу), на енглеском језику у преводу Чарлса Симића, библиофилско издање, Е1реnor Books, Чикаго, 1978.
Српска глава, Српска књижевна задруга, Београд, 2000.
Небески врт, Просвета, Београд, 2001.
Допис, Српска књижевна задруга, Београд, 2001.
У потрази за Еуридиком, Матица српска, Нови Сад, 2003.
Ви нисте од овога света, Српска књижевна задруга, Београд, 2012.

Напомена: Балада, реквијем или трагично сећање, под насловом „Црни“, Николић је објавио у својој најновијој књизи  Ви нисте од овога света. (стр. 62 – 75)  Она спада у ред оних песама, које на најуверљивији могући начин проговарају о стварима за којима је упорно, деценијама трагала антологија српске поезије 20. века „Несебичан музеј“, а то су примери бездане књижевности, трагедије људског постојања и утопија; сфера мистике. У ту врсту песама иде још неколико Николићевих песама, које сам препоручио одмах по изласку његове најновије књиге, како српској књижевној критици, тако и преводиоцима широм планете: „МАЈКА ИВАНКИНА“, „Не убиј“, „Епископ Хризостом“. Очигледно је да је Николић, за разлику од многих других српских песника, па ако хоћете и књижевних „пресудитеља“, имао пожељнији стваралачки развој, на којем сам ја увек инсистирао, а које официјелна и наметачка комунистичка критика заобилази као окужено место. Тај пожељни стваралачки развој, потврђује у целини књига Ви нисте од овога света, а посебно песма „Црни“. Та песма је пуна многих, разоткривених тајни, и незацељених „рана“ српског друштва друге половине века. За разлику од многих „песничких мутаната“ у српској поезији, наметаних са свих страна, овај тих, скроман и побожан песник, и Србин, али и светски грађанин, родом са Опленца (Шумадија), спада у оне дуго чекане, попут песника А. Лукића (књига У вагону Розанова, или Кукавичлук – да наведем прву и последњу), у песнике којима се верује, јер као да нису од овог света. И нису, ето зашто су ушли у ову антологију, можда патетично названу Себични музеј….

ЛеЗ 0005114 

 

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s